Tokom procesa adaptacije volja roditelja i pozitivan stav prema vaspitaču, dečijem koletkivu i ustanovi igraju ključnu ulogu. Nešto što smo kao vaspitači uočili to je da je adaptacija deteta lakša nego adaptacija roditelja. Naš predlog je da adaptacija pude postepena. Ti dani su veoma bitni. Trebaju biti prožeti sigurnošću, radošću, entuzijazmom i poverenjem.
Način privikavanja:
Prvi dan bi dete trebalo provesti u vrtiću desetak do dvadeset minuta, da razgleda ambijent i otići uz dogovor da će sutra opet doći. Drugi dan dete bi trebalo ostati između dvadeset minuta i pola sata, roditelj bi trebalo što kraće i što jasnije reći detetu da ide do prodavnice da kupi slatkiš koji voli, otići bez obzira na reakciju i vratiti se sa datim obećanjem. Na taj način detetu se stvara poverenje i sigurnost da će se roditelji vratiti ubrzo po njega.
Sledećeg dana bi bilo dobro ponoviti uz produžetak vremena za 10 minuta. (Naravno ukoliko je detetova adaptacija uspešna).
Ukoliko dete burno reaguje roditelj bi bio pozvan da dođe.
Mlađa deca po pravilu burno reaguju, što je veoma često i sasvim normalno.
Dan kada deca treba da se odvoje od roditelja, pre svega od majke, izuzetno je težak kako za dete, tako i za roditelje. Deca mlađa od 3 godine kasnije ga se gotovo i ne sećaju. Sa druge strane, tada počinje nesigurnost roditelja (mogli smo sačekati još malo, mogli smo naći drugi način, samo da prođe još ovaj mesec...). Deca su fenomenalni „čitači“ neverbalnog. Žalostan roditeljski pogled je sasvim dovoljan za neuspeh adaptacije.
Prvi korak koji roditelji teba donesu je čvrsta odluku o polasku u obdanište. Sagledajte pozitivnu stranu: dete je zaštićeno, pruža mu se najbolja nega, stvaraju se dobre navike, suvo je, konzumira najzdravije namirnice, socijalizuje se, stvara prijateljstva od najranije doba, igra se, stvara uspomene, uči, glumi, peva, svira, dobija mnogo ljubavi od vaspitača. Sa druge strane roditelj ima mogućnost da napreduje u karijeri i stvara bolju budućnost za svoju porodicu.
Pitanje koje najviše muči roditelje: „Šta vi radite ako dete plače?“
Naš odgovor:
„Skrećemo detetu pažnju, zabavljamo ga, poslužimo se pesmama uz dramu i pokret. Mi smo pune života i to je ono što očara svako dete.“ Kada naiđe sledeći stadijum, a to je da se interesuje za aktivnosti, onda dete usmravamo polako u naše obrazovne aktivnosti.
Nadamo se da smo bili od pomoći.
Hvala na pažnji.
Vaš ,,Extreme Kids'' vrtić.
